Beli luk
Beli luk nije ono što uglavnom mislimo.
Beli luk je prosto kralj kuhinje, jer daje ono što neizoštrena nepca ne mogu da objasne.
Potrebno je razlikovati vrste belog luka, jer ih ima nerealno mnogo.
Zato hajde da se ograničimo na one koje se mogu naći po beogradskim pijacama i marketima.
April i maj su retki meseci kad se mogu naći sve vrste belog luka istovremeno
Mladi beli luk
Mladi beli luk krene već u martu da se pojavljuje, i on je baš nepravedno zapostavljena vrsta belog luka jer ga svi mešaju sa crnim mladim lukom, od kojeg se po svemu mnogo razlikuje.
Mladi beli luk ima miris belog luka, čim se malo protrlja prstima ili raseče. On suštinski i nije da se stavlja u salate, iako im može dati fantastičan šmek.
Ono gde ja volim da stavljam sitno seckani mladi beli luk su marinade. Taj miris kad upije meso i mekšina koju potom dobije...
Važno je samo odstaniti ga pre pečenja, jer ako zagori na mesu može da postane gorak.
Mladi beli luk u glavici
Ovo je najbolja vrsta belog luka i nažalost traje samo par nedelja. To je malo zreliji mladi beli luk kome su se već formirale glavice, a koji još nije dovoljno zreo da bi se sušio i postao ono što jedemo tokom cele godine.
Ovaj mladi luk u glavicama je nešto sasvim drugačije. Njega tokom te tri nedelje treba trpati svuda. Teško je reći da li je bolji kad se sitno isecka i propriži, ili kad se kuva u supama, ili kad se u krupnijim komadima topi na maslinovom ulju. Odlično se kombinuje sa praktično svim vrstama mesa i povrća.
Neophodni beli luk
Ovo je beli luk na koji smo svi navikli i koji se stavlja u ljutu belolučenu papriku koju svi naručujemo u restoranima, kao da je ne znam kakav specijaltet a pravi se vrlo jednostavno.
Beli luk samo nije dobar u opciji da se sam jede onako svež, ali samo kad su drugi ljudi okolo. Onaj koji ga jede nema problem sa tim mirisom koji posle odašilje.
Kako nabaviti dobar beli luk?
Ovima po marketima ništa ne verujem, i često je luk u marketima očajnog kvaliteta. Kupujem ga samo kad moram.
Beli luk je najbolje kupovati na pijaci, od prodavaca za koje znamo da sami uzgajaju, ili da nabavljaju od onih koji sami uzgajaju.
Stara sorta domaćeg belog luka je uvek sitna i komadi su često nejednakih veličina. Uvozni beli luk ima slabiji miris i ukus, često je dosta veći i može se slobodno izbegavati. Nije to to.
Ova stara sorta, pošto je sitna jako je nezgodna za guljenje. Ne pomažu nikakve fore, jednostavno moraš svaki komadić da oguliš i ulepiš prste. I usmrdiš ili umirišeš, kako ko gleda.
